Vampir je mitološko biće koje je nastalo u slovenskoj mitologiji, posebno na Balkanu i u Ukrajini. Vampirom se smatra duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo. Na sliku povratnika-vampira koji pije ili sisa krv možda su uticale i grčke Lamije.
Opšte je poznata činjenica da je vampir jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.[traži se izvor]
U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće - upir. Iz ove poslednje može saznati poreklo reči vampir. Naime, stari Sloveni su, kao i većina starih naroda, smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena na ovom svetu i nikad neće naći mira. Zato su svoje mrtve podvrgavali "tretmanu" u kome su ih spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali u "večna lovišta". Međutim, dešavalo se (naročito za vreme ratova ili velikih bolesti), da se telo nekog stradalnika uopšte ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, što je, navodno, dovodilo do toga da nesrećnik ubrzo počinje da ustaje noću i ubija ljude. Sve dok se, ne nađe neko ko će ga "počastiti" glogovim kocem.
Pojam je verovatno postao opštepoznat po romanu Drakula Brema Stokera. Veruje se da je prvo pominjanje pojma u zapadnoj Evropi bilo u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725, u vreme kad Austrijska carevina vlada Srbijom na jug do Stalaća (1717-1739).
U tom časopisu se nalazi izveštaj po kojem je u selu Kisiljevu umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Na samrti bi ljudi izjavili da im se Blagojević ukazivao i da ih je davio te od toga moraju umreti a njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja izjavivši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći joj svoje opanke. Iz Beča je poslat tim lekara i stručnjaka u Kisiljevo kako bi se utvrdilo o čemu se zapravo radi. Nakon otvaranja kovčega Petra Blagojevića (zapisano kao Peter Plogojowitz), zabeleženo je da je telo bilo očuvano u potpunosti kao da je i dalje živ, a da je u njegovim ustima bilo malo sveže krvi.
Pored Blagojevića austrijski izvori pominju i Arnolda Paolea, vojnika (Arnold svakako nije ime ikada prisutno u Srbiji; možda: Arnautin Pavle?), koji je ratovao u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu. On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u selu Medveđi kod Kruševca, posle čega su krenuli napadi vampira u ovom kraju. Njegovo telo je kasnije ekshumirano u prisustvu austrijskih vlasti i probodeno kocem, ali ni posle toga napadi nisu sasvim prestali.
Najpoznatiji srpski vampir je, svakako, Sava Savanović, lik iz pripovetke "Posle devedeset godina", Milovana Glišića, po kojoj je snimljen kultni horor "Leptirica".
Mitova sličnih vampirskim ima širom sveta, na primer Nahcerer (nem. nachzehrer) u Nemačkoj, Baoban sit (engl. baobhan sith) u Škotskoj, Điang Ši (u Kini, Kjukecuki (jap. -{kyūketsuki}-) u Japanu, Jara-ma-iha-hu (yara-ma-yha-who) kod australijskih Aboridžina, Asvang (aswang) na Filipinima, Adze (adze) i Asanbosan (asanbosam) u Gani i Obali Slonovače, Sukrijant (soucriant) na Karibima, Sukujant (soucouyant) u Trinidadu i Tobagu ... Ovi mitovi u većini ne podrazumevaju umrle koji bi se vratili u život kao živi mrtvaci ili duhovi poput vampira, već demone, veštice i natprirodna bića, slično antičkim grčkim Lamijama.
Evo i slike:
Aleera
Verona
Marishka
Sve tri
Sa Grofom
